Пројекат премошђавање

Овај пројект настао је као резултат заједничких напора прекограничних партнера на решавању заједничког проблема насталог у Златиборској жупанији у Републици Србији и Кантону Сарајево у Босни и Херцеговини, а то је недостатак квалифицираног и добро обученог кадра у туризму. Потребно је пратити потражњу тржишта рада ових двију земаља те јој одговорити оснаживањем младих неискусних новоквалифицираних људи и особа којима је потребна стручна  преквалификација за рад. Због сложене ситуације на тржишту рада у обје земље, врло се често догађа да људи других звања и занимања (заваривачи, возачи, учитељи) раде као делатници у туризму (собарице, конобари, кухари) без претходног искуства или посебне обуке да буду способни обављати те послове. Као последица тога, и запосленици и послодавци постају  незадовољни, а радници нису у могућности задржати посао. Како је службено потврдила Национална служба за запошљавање Србије, занимања у категорији хотели и ресторани и туризам била су међу 10 најчешће тражених од стране послодаваца у 2019. и 2018. (4.343 и 5.052 захтева). Као што показује преглед најчешће тражених занимања за обје године, најтраженија су била: собарица, угоститељ, помоћни угоститељ, кухар, помоћни кухар, конобар, пекар, помоћни пекар, рецепционер, барман, угоститељски и туристички техничар. Бројеви и захтеви се не разликују ни у Босни и Херцеговини.

Овим пројектом покушат ће се премостити јаз између слабо квалифициране радне снаге (незапослених, младих неискусних новоквалифицираних људи и особа којима је потребна стручна преквалификација да би могли радити) и туристичких подузећа како би се помогло постизању бољих стандарда у туризму на подручју прекограничне сурадње. Према SWOT анализи Стратегије развоја туризма Републике Србије 2016. – 2025., као једна од слабости наводи се „неразвијеност мера субвенционирања, нефинанcијске и финанcијске потпоре туристичком пословању и услугама везаним за туризам“. Стога се акције попут ове потичу на финанcирање из других извора, а не из владиних мера. С друге стране, стратегија наводи да финанcијски инструменти и међународна потпора туризму из ЕУ остају неискориштени. Наглашава да: хотелско-туристичка индустрија је застарела; недостаје јавно-приватна партнерства; школе и образовни систем опћенито нису посвећени подизању свести о важности занимања везаних уз туризам. Што се тиче Босне и  Херцеговине, Стратегија развоја Федерације Босне и Херцеговине 2010. – 2020. истиче да је потребна едукација и оспособљавање кадрова у туризму и подизање свести грађана за одрживи развој и туризам. Стратегија развоја Кантона Сарајево до 2020. године идентифицира: „ниску конкурентност незапослених у погледу тражених профила и радних вештина на тржишту рада“.

Ова стратегија такођер наглашава важност аплицирања за ИПА фондове с обзиром на чињеницу да у државном прорачуну недостају средства за наведене приоритетне пројекте, попут „јачања туристичких капацитета и увођења целоживотног учења за сектор туризма“. Акцијским планом за 2020.-2022. у оквиру Стратегије дефинирани су стратешки циљеви, пројекти и активности које се, између осталог, односе на изградњу капацитета и континуирану едукацију запослених у туризму. Једна од дефиниcаних активности која је најрелевантнија за овај пројект је: „успостављање центара за пренос практичних знања намењених запосленима у туризму“, што је и један од циљева овог пројекта. Ужички центар за људска права и демокрацију УЦХРД (Lead Applicant) је 2019. године израдио 4 врсте наставних планова и програма као дио образовног програма за незапослене и запослене у туризму. УЦХРД је у партнерству са Струковном економском школом Ужице (суподноситељ захтева) провео студију изводљивости и анализу трошкова и користи за нове струковне профиле у оквиру овог програма: конобар, кухар, собарица, аниматор и рецепционер. Програм је подржао Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва у партнерству са министарствима надлежним за спровођење политике запошљавања и запошљавања младих у Републици Србији – Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство просвете, знаност и технолошки развој и Министарство младих и спорта. У оквиру овог пројекта овај образовни модел ће бити надограђен на ЦБЦ ниво: Привредна комора Кантона Сарајево ће преузети овај модел и почети га имплементирати у Босни и Херцеговини.